1) РУДАБАНЯЧКА – ДАВЕН­ДАВНЕ РУСКЕ ОСТРОВО чий автoр Мирoн Жирoш (Мадярска)

2) "RUSKI FIJOVKI" U VIRTUALNIM PROSTORE чий автoр Гавриїл Кoлєсар (Канада)




М. Жирош (Мадярска)

Зоз моїх путованьох по Мадярскей Горнїци

РУДАБАНЯЧКА – ДАВЕН­ДАВНЕ

РУСКЕ ОСТРОВО

Остатнього дня юния мешаца 1999. року виглєдовацки дух и велька любопитлївосц ме одведли до од давна з литератури познатого валалчика Рудабанячки. Сцел сом превериц чи ище єст шлїду лєм од Руснацох по вири чи и о Руснацох по бешеди и шпиваню. Конкретно поведзено: чи бивательох Рудабанячки залапела лєм язикова асимилация, чи аж подполна асимилация и висцерала народне паметанє о себе, своїх предкох и свойому походзеню.

Процивно своїм нагадованьом дожил сом вельке и приємне нєсподзиванє и нєописиву радосц. У Рудабанячки сом бешедовал з людзми по руски, по нашому. Дознал сом вельо вецей як цо сом обчековал и потвердзел старе новинарске правило: кед идзеш на розгварки з людзми вше знай напредок вельо информациї, а питай ше и тото цо знаш, же би ши ше прешвечел до правдивосци скорейших фактох.

Жителє у Рудабанячки вельо и шицкого знали, алє їх знанє спочива лєм на традициї ­ так чули, так слухали. Чи тото шицко цо вони знали уж даґдзе и записане, видата кнїжочка, даяка хронїка, описани живот у валалє ­ о тим ми нїхто нє знал повесц. Спомнуте ми мено учителя Яна Валька, котри як пензионер жиє у Шатораляуйгелю, же вон пише кнїжку о валалє, алє и його сом нє могол пренайц и дознац чи кнїжка уж написана. (Познєйше бешедовал сом з нїм по телефонє.)

Рудабанячка нєшка состойна часц города Шатораляуйгеля. Штири километри є оддалєна од городу, а же би ше до городу сцигло требало прейсц вельо вецей километри по добрей драги лєбо тоти штири км през лєс по такей подлей, же хто ше раз по нєй рушел нїґда вецей нє пробовал. Мнє авто карта водзела наоколо, алє кед сом ище у городзе обачел транспортни знак зоз стрелу Рудабанячка инстиктивно сом скруцел на лїво зачудовани же як блїзко сом сцигнул на драгу.

Нєсподзиванє було ище векше кед сом уходзел до лєса, по надкритей драги з древами, як по тунелу и дожил приємне ошвиженє по врацим юнийским слунку. На два заводи сом вошол и вишол зоз лєса, алє нїякого транспортного знака нє було же би ме упутел чи идзем по добрей драги. Видзим драга нова, прекрасна, а празна. Нїґдзе нїкого. При першей хижи ставам, розпитуєм ше чи добре идзем. Одвит же добре идзем, алє, дознавам, у тим валалє нїхто нє бешедує по тотски, бо ту жию Мадяре.

Вошол сом до валалчику. Идзем по асфалтней драги далєй, вожим авто помали, розпатрам до окола. Хижи оброснути у желєнїдлу, поуцаговани од драги. Пред єдну хижу у улїчки єден дїдо коши коло драги. Розмахал ше зоз косу и нє обачує же ше авто ґу ньому приблїжує. Уж кед сом вишол з авта и дїдо престал з роботу и запатрел ше на приходнїка.

Добри дзень и Слава Исусу Христу, – поздравкал сом.

Слава навeки, – одповед.

Нє вистали сце кошиц? – питам ше.

Нї! – одповеда.

Мали би сце часу дакус зо мну поприповедац. Од далєка сом припутовал.

Подзме нука...

У обисцу, у хижи зме уж розпочали праву бешеду. Випитовал сом ше о людзох, о церкви, о школи, о рудокопох (баньох)... Дознал сом же ше мой собешеднїк вола Михал Ердеши, алє же його оцец приселєл зоз Филкехази ту до Рудабанячки и пременєл презвиско зоз Митров. Бул витез у Першей войни, бул 7 роки вояк и достал од держави маєток и роботу ­ бул „лєшнїк". Од давен давна у валалє бул рудокоп злата, котри заварти по Другей войни, а за теметовом тиж була баня „камень ношили стадзи". Людзе до валалу давно „стамаль прихадзалї зоз Польскей", а „давно мац чула же и ту було православне, а пошли за ґерекокатоликушох". У валалє дакеди було од 700 до 800 особи а нєшка дацо вецей од 300. Млади пошли до „Угелю", там робя и ходза до школох. „Ми за себе гуториме же зме Руснаци по вери, по мадярски же зме герекатоликуше." Нова асфалтна драга направена пред трома тижнями и тераз ше нє муши ходзиц доокола на авту. Начишлєл Михал Ердеши и презвиска сушедох:

Монок Шовш Урбан Ґомбош Мазур
Мражак Прoкoп Дудаш Титко Шпивак
Югас Мата Орос Кавчак Иґнат
Фринд Лукач Тот Горняк Варґа
Сикора Маскаль Колесар Лацко Войтко
Ранчак Нїжньовски Киш Надь Русинко

На одходзе з обисца похвалєл сом домашньому дїдови богати з родом жовти торґунї и запитал ше цо будзе з нїма робиц, чи их будзе предавац. Одповед ми же будзе палєнки, бо тоти шлївки вецей даю палєнки и од яблукох.

Од Бачкаи Миклошни, односно Бачкаи Миколовей жени, народзеней Анни Сабо пензинерки дознал сом о школи, националним чувстве людзох у валалє и активносци їх валалскей женскей шпивацкей Жридловей ґрупи.

Людзе ше у валалє тримаю за Мадярох, за себе гуторя же бешедую по тотски, по словенски ­ цо значи по славянски, односно нє по мадярски. У валалє шицки людзе билинґвисти ­ бешедую и по мадярски и по тотски. Алє тотски бешедую и шпиваю и людзе стреднїх рокох, нє лєм найстарши як цо у Мученю, Ґерембелю, Абоду...

Нєшка у валалє нєт школа, та нєт анї учительох. По 1960. рок у валалє дзеци наставу провадзели на словацким язику, офицйно були тримани за Словацох, На словацким литературним язику настава ше отримовала у перших штирох класох. Старши дзеци ходзели до школи до Шатораляуйгелю. Остатнї 20 роки школи уж нєт у валалє. Дзеци путую до школи до городу.

Женска жридлова ґрупа углавним шпива народни и духовни шпиванки, тоти цо ше давен­давно шпивали у валалє и котри научели од своїх родичох. Наступаю у валалє и на пригодних културних и туристичних манифестацийох у околних местох . Записали зме вецей їх писнї.

    ДАЛЇ СЦЕ МЕ МАМО

    Далї сце ме мамо за гори, за лєси, шей, гай.

    Же бим нє ходзила до вас на поноси.

    А я тоти гори окола обидзем, шей, гай,

    До свої мацери на поноси пойдзем.

    А таґ ше ї будзем горко поносовац, шей, гай,

    Же ше тоти гори буду розсиповац.

    Далї сце ме мамо за кого сце сцелї, шей, гай,

    Тераз знїм лїгайце сами до посцелї.

    З ТРЕБИШОВА, З ТРЕБИШОВА

    З Требишова, з Требишова з косцела

    Єдна била голубичка злєцела

    Злєтла вона, злєтла вона на тот фронт

    Дзе воює пре кедвешни фраїр мой.

    Нє старай ше прекедвешнї фраїру

    Лєм ше волай на Панїнку Марию

    Добри Пан Бог, добри Пан Бог на нєбе

    Ище ми ше по тей войнє зидземе.

    Добре тебе мой миленки а нє мнє

    Тебе квитнє за калапом а нє мнє

    Тебе квитнє за калапом ружи квет

    А мнє гинє и загинє млади швет.

    ЕЙ, ЧУДУЮ ШЕ ЛЮДЗЕ

    Гей, чудую ше людзе

    Гей, дзе 'ме ше напили,

    А ми у Банячки, гей

    На кресцинох були.

    Гей, шпийце людзе, шпийце,

    Гей, нам ше нє чудуйце.

    З кресцинох идземе, гей,

    Та шпивац мушиме.

    Гей, подзме дому, подзме

    Гей, бо уж час годзини

    Най наша самотна, гей,

    Себе одпочине.

    ЯКИ ТОТ НАШ КРЕСНИ ОЦЕЦ

    Яки тот наш кресни оцец нє весели

    Озда на нїм тот лайбичок пожичени

    Пожичени, пожичени и з далєки

    Вшак вон го пожича вше на веки.

    Яка тота кресна мац нам нє весела.

    Озда на нєй тота сукня пожичена.

    Пожичена, пожичена и з далєки

    Вшак вона ю пожича вше на веки.

    У ВЕЛЬКИ БАНЯЧКИ

    У Вельки Банячки, новина ше стала,

    Забили Яничка, дзе мужика грала.

    Цо же було Боже, з його веселосци,

    Кед вон при мужице зложил свойо косци.

    Кед же ме забилї, ту ме нє зохабце,

    На баняци цинтер гроб ми вибрац дайце.

    На баняци цинтер просто мили дзвери,

    Кед тамадз попатри, шерцо їй заболї.

    А ї ви дзивочки, за мнє нє забудзце,

    Же на моїм гробе желєна трава рошнє.

    Посадзце ви на мнє червену ружичку,

    Модлїце ше Пану Богу за мою душичку.

    А ї ви паробци за мнє нє забудзце,

    Же на моїм гробе желєна трава рошнє.

    Посадзце ви на мнє розмаринь желєни,

    Най ми виквитує место младий жене.

    УЖ ДОЗРЕЛИ ЗЕЛЄНИ ЯГОДИ

    Уж дозрели зелєни ягоди

    Поведз мила кто ґу тебе ходзи

    Поведз мила, душа моя,

    Шей, кто ґу тебе ходзи.

    Ходза ґу мнє два червени лїчка

    А ти будзеш моя фраєречка,

    А ти будзеш, душа моя,

    Шей, моя фраєречка.

    Уж дозрели зелєни яблучка

    Нє будзеш ти моя фраєречка,

    Нє будзеш ти, душа моя,

    Шей, моя фраєречка.

    Уж дозрели зелєни шлївочки,

    Дай ми мила, побочкац ґамбочки,

    Дай ми мила, душа моя,

    шей, побочкац гамбочки.

    ШВИЦ МЕШАЧКУ НА НЄБЕ

    Швиц мешачку на нєбе, на нєбе.

    Пущ ме мила ґу себе, ґу себе.

    А як я це пущиц мам, пущиц мам,

    Я простачка, а ти пан, а ти пан.

    По чим ши ме познала, познала,

    Же ме паном назвала, назвала,

    По тим билим ґалїру, ґалїру

    Мой кедвешни фраїру, фраїру.

    А нєдзелю вечар на валалє,

    Оганяли за нами жандаре.

    А ми од нїх таґ барз уцекалї,

    Аж ме себе пальци позбивалї.

    Йай, Боже мой, цо ми зтого

    же я пошла за старого.

    Стари лєжи шпи, а храпи,

    Добре го фрас нє улапи.

    Я зоз старим вистрилїла

    На пец ми го положила.

    Лїгай стари, лїгай на пец,

    Ґу мнє лїга млади хлопец.

    ВИХАДЗА, ЗАХАДЗА

    Вихадза, захадза

    Поза косцел гвизда,

    Нє випровадзи ме

    Моя мила нїґда.

    Нє випровадзи ме,

    А я ю почекам,

    Пойдзем ґу капуре,

    А себе зашпивам.

    Зашпивам вешело

    Поскочим бешнїло

    Ище себе дуркнєм,

    На фраїрку чмуркнєм.

    А ПО НЇЖЕЙ ТЕМИШВАРУ

    А по нїжей Темишвару,

    жало дзивче жало траву,

    Як зажало, гей, заграбало,

    На милого ше волало.

    Мили, мили стамитей страни,

    Подз ми дзвигай зайду трави.

    Кед ци пойдзем, гей, зайду двигац,

    Будеш ти мац цо повивац.

    Не боїм ше повиваня,

    Лем ше боїм колисаня,

    Кед повиєш, гей, будзе лежец,

    При колиски треба шедзец.

    ВЕРБА, ВЕРБА ВИПУКАНА

    Верба, верба випукана,

    Кресна мац нам мальована.

    Кто же нам ю вималовал,

    Пан Бог нам ю подаровал.

    Явор, явор випукани,

    Кресни оцец мальовани,

    Кто же нам го вимальовал,

    Пан Бог нам го подаровал.

    Дал нам Пан Бог голого, голого,

    Збирайме ше на нього, на нього,

    Збирайме му по дутку, по дутку,

    Же би мало кошульку, кошульку.

    Кресни оцец, кресна мац, кресна мац,

    Можу вони по два дац, по два дац,

    Же би дацо зостало, зостало,

    Та би ше му придало, придало.

    По таляре и бабе и бабе,

    Же би мала на талпе, на талпе.

    Шицки талпи подарла, подарла,

    Покель нас ту зогнала, зогнала.

    А НА МЕДЗИ ЧЕРЕШЕНКА

    А на медзи черешенка,а под медзу два,

    Таке ше ми моя мила стобу жнє става.

    Ходзи мили попод облак, а так себе гра,

    А милєнка при колисце плаче нарика.

    Нє плач мила, нє нарикай ти будзеш моя,

    Як куковка на нови рок три раз закука.

    Мили, мили, нє глупа я, шаґ я добре знам,

    Же куковка на нови рок нїґда нє кука.

    Добри Пан Бог добре дава и то може дац,

    Же куковка на нови рок може закукац.

    Ношил ши ми до посцелї червене винко,

    Же би я го нє дала кресциц на твойо мено.

    А чи ношил, чи нє ношил то уж є дармо,

    Бо уж воно покресцене на твойо мено.

    Там на задку на посцелї там лєжа тройо

    Вибер себе мой милєнки хторе є твойо.

    Тото биле, тото шумне тому ше признам,

    Купим я му тинту, папер, до школи го дам.

    Кед ше будзе добре учиц, будзе з нього княз,

    С тебе будзе, моя мила, велька панї заш.

    ПИСНЯ МАРИЇ

    Цмавочервена ружа квитнє на Ґокґоце,

    Там матичка болесна шедзи по самоце.

    Патри на синочка, як церпи на крижи,

    Матка шидзем болесна нє охаб нас нїґда,

    Ах нє може позерац на дзецко змучене,

    Уцирала болестї ноги крвавени,

    Нє може, нє може преврациц словичка,

    Божа матка церпила як божия родзина.

    У крутнє великей болє шерцо єй зранили,

    Кед єй сина мертвего на руки зложили.

    Матичка болесна обочкала рани

    Матка шидем болесна будз ти вждицки знами.

    Ах матичка болесна ти чиста лалия

    Постал сом вам удоли, пришла ши од сина,

    Зомрел за нас вшетких, лебо нас миловал,

    А тебе нам за матку зо серца даровал.

    МАТИЧКО ПОВЧАНСКА

    По тисич раз поздравена

    Матичко Повчанска позустєрла,

    О матичко нєопуштї нас,

    Як то твойо дзеци застань за нас.

    Пришли сме к тебе з радостї

    Тебе син предложил све утоки.

    Ти знаш добре цо нам хиби,

    Найвецей жадаме милостї Божи,

    Шерцо свойо ци даруєме, а

    Шицко цо маме обетуйме.

    О, най святейша матичко,

    Нашо серцо жада две словичко.

    Учули шме з нєба глас,

    Мария, Мария ружи квет!

Историйни жридла шведоча же Банячку (Рудабанячку) основали Русини, котри у другей половки ХІV сторочя приселюю з гевтого боку Карпатох а приводзи их Федор Корятович. У тим краю Русини населюю 300 валали, бо Влахи преселєли до Молдавиї.


До тих крайох Русини (Лемки) сцекаю­приселюю пре феудалне гнобене под польску власцу у 15, 16 и 17 сторочю, По пораженю повстаня, одн. ошлєбодительней войни под Ференцом другим Ракоцийом ­ тиж велї сцекаю до тих крайох (думаме на комитати Абауй, Боршод,Уґочу, Саболч) пре вимсценє Австриякох.

Спрам Шематизма Мукачевскей епархиї од 1806. року Рудабанячка самостойна парохия зоз двома филиялами, ма 574 грекокатолїкох, а у самим валає 477 грекокатолїкох. У валалє єст грекокатолїцка конфесийна школа и катахизация у шицких трох валалох на народней бешеди. Парох у валалє Петро Лихварчик.

Спрам Фенєшового словнїку местох од 1851. року Рудабанячка руско­мадярски валал. У нїм жию 136 римокатолїки , 370 грекокатолїки, 20 реформати и 22 жидзи.

У Шематизме Гайдудорогскей епархиї од 1982. року записане же парохия Рудабанячка иснує од 1788. року, же церква збудована 1774, року, же ше матрикули водза од 1786. року. У Парохиї єст 476 вирних, од того грекокатолїкоч 323 и у филояли Сипгалом (малекй Банячки) ище 155 вирних.

Окремни упечатки на членох Кошицкого українского хору „Карпати" 1992. року охабела бешеда и церковне шпиванє вирних у Рудабанячки. Тот хор участвовал од 24 до 27 септембра 1992. року у Шатараляуйгелю на Другим медзинародним фестивалу духовней музики. „Однак найбільше враженя зробив на нас діалект, яким до нас заговорили мешканци села Рудобанячко ­ ніби ми десь біля Свидника. У церкви цього села „Карпати" співали недільну святу литургию. Окремни частини служби Божої (прокимен, кондаки, тропарі) співали вірники „простопінієм" на мадярськей мові, але мелодії ти сами, як у будь­котрому селі Пряшівщини, Лемківщини, Закарпаття чи Галичини. Хвилююча гордість заливає душу людини, якщо усвідомить соби, яка знаменита мелодика нашого церковного „простопіния", котру поступово, протягом останнього століття, перебирають уси наші сусіді ­ мадяри, румуни, словаки й навить виддалени чехи, а крим церковної музики, ще й іконостаси та церковци з нашими старими написами Яка багата наша культурна спадщина, що нею хваляться навіть інши народи!" – читаме у статї „Даруй нам мир!", видрукованей у новинох „Нове житя" число 41, од 9. октобра 1992. року на 2 боку.

МЕСТО ЗАКЛЮЧЕНЯ:

Бешеда з людзми у валалчику, їх знанє о себе, своїх кореньох, настава на словацким язику у школи, а окреме їх бешеда, котра нє ма словацку дикцию – у моїх роздумованьох враца ме стотки и стотки роки назадок и ошвижує мойо спознаня о нас Руснацох, односно Русинох, котри ше нашли на тим подручу. Думки ме врацаю на давен­давне пребуванє и присельованє людзох до того краю, на їх судьбу цудзинцох и їх удомйованя на тото подруче. Паметанє швиже, а часи далєки. Спиш, Шариш, Земплин, Унґ и Береґ – то тоти пейц комитати котри ше полнєли од сиверу спрам югу з приселєнцами з гевтого боку Карпатох и мишали ше на тим боку зоз своїма братами и цудзим жительством по вири, бешеди и обичайох. Притульовали ше затрацени Русини найбаржей ґу тим чию бешеду лєгчейше порозумели, а оддалєнши були од тих чию бешеду нє могли порозумиц. Так спрам историйних жридлох дознаваме же Русинох у ХV сторочю на тот бок Карпатох приводзи и Федор Корятович, обновює твердиню на брегу Шатору и снує нове место (Шатораляуйгель), отвера рудокопи у тим краю и населює своїх Русинов и до южного Земплину, Абаую и Боршоду комитату. Спомина ше место Банячка (Мали рудокоп) цо го основал Корятович, котри єден час бул и княз­пан Маковицкого, Мукачевского и Уґочского панства, а тиж и города Шатораляуйгеля. То тота Рудабанячка, роздумуєм, цо ю з Русинами населєй ище Корятович и и чийо ше потомки ту на тим подручу мишали зоз Словацами, Мадярами, Нємцами. Уж 25 поколєня , 500 роки, жию Русини у тим валалє, пременєли свою карпатску русинску бешеду и змишали ю зоз своїма сушедами. Пременєли и виру, постали грекокатолїки, до свойого валалчику и околних валалох дзе були позацаговани „Богу за хрибет", до деброх у лєше – чували свою бешеду, обичаї и рускосц. И зачували ю. А после свойого 250 рочного пребуваня у тим краю, кед Южна Угорска (Войводина) ошлєбодзена од Туркох, дзепоєдни знїх одходза медзи Дунай и Тису и населюю на Кулянске панство. Презвиска людзох, обичаї и фолклор то указую. Ище и нєшка тих людзох нє залапела анї подполна язикова асимилация и далєко су ище од подполней културней асимилациї. Же нє знаю цо су, то нїч нє чудне?! Знаю же су „Тоти", у значеню слова нє Мадяре. А же скапало народне паметанє о споконвичних кореньох и же корень змервени ­ заслужни тоти цо го змервели пре свойо амбициї и власни интереси.

Кельо мнє познате, мало єст фахово студиї о тим етносу, його ґенези, традициї, бешеди. Науковци и фаховци рижних фахох найду у їх и бешеди, и фолклору и обичайох: и українски, и словацки, и мадярски, и чески , и нємецки слова и елементи. Настала ту єдна окремна, специфична бешеда, може „угро­руска", котра свойо пременки, насампредз, дожила зоз пременку русинскей карпатскей, кед корова наволана крава, молоко – млїко, а место робити – Руснак мушел робиц од слунка по слунко. То и тота руска бешеда зоз котрей Руснаци у Бачкей и Сриме створели свой литературни язик.


Havrijil Koljesar (Kanada)

ROCNJICA RUSKIH WEB SITE-OH NA INTERNETU

"RUSKI FIJOVKI" U VIRTUALNIM PROSTORE

U polucmoti prostoriji, dze vas kompjuter, sedace oprez monitora kotri zoz zimnu svetloscu osvicuje najbljizsu okolinu, ustanovjujece kontakt zoz vasim provajderom a joho server vas, posle odredzenej proceduri, pusca do okremnoho virtualnoho prostoru. Zoz menija adresoh viberace (abo ked vam to persiraz u zivoce, vec adresu musice oddurkac) totu:

http://www.arriveat.com/Rusnaci/

za par sekundi pred vasima ocmi se formira slika na kotrej najobacljivsi naslov RUSNACI U AVSTRALIJI. На рускeй кирилки! Vi znace ze sce na Internetu i ze sce, u tih hviljkoh, "vosli" do jednoho z ruskih web site-oh (veb sajtoh), naj tak poveme - do "ruskej fijovki" na Internetu. Sljidujuci vaso krocaji to opatranje i citanje zmistoh kotri vam na ljivim oblacku ponuknuti jak zmist sajta. I to cala mudrosc, co se tehnjiki dotika.

Spomnuti sajt "Rusnaci u Avstraliji" se zjavel na Internetu pred daco vecej jak jednim rokom (1 oktobra 1998 roku). Bula to persa baza podatkoh keljo o nasih, vojvodjanskih Rusnacoh kotri se useljeli do Avstraliji, isce vecej o nas samih, Rusnacoh u Vojvodini. Osnovopoloznjik tej bazi kompjuterski prohramer ing. Zelimir Pap, Novosadjan po pohodzenju kotri teraz zije u Sidneju, Avstralija. Zjavjovanje toho sajta i urjadovo znacelo ze informaciji o vojvodjanskih Rusnacoh budu, od tih hviljkoh, dostupni kazdomu ziteljovi tej nasej dobrej starej Zemi, bez ohljadu na kotrim kontinentu zije, ljem ked "zadurka" na hore spomnutu adresu. Ing. Pap o tim podnjacu javel relativno siromu kruhu Rusnacoh u Sivernej Ameriki kotri prikljuceni na Internet i, istocasno, ohrabroval podpisnjika tih soroh ze bi i von rozpocal podobne podnjace na Internetu. Rezultat toho bulo zjavjovanje veb sajta "Ruskoho Druztva Sivernej Ameriki, z Kiceneru, Kanada" kotri som utemeljel na Internet 25 oktobra 1998 roku. Tot sajt dostanjece na monitoru ked oddurkace adresu:

https://members.tripod.com/rdsa/

U ruskih sajtoh na Internetu se hasnuje ruska kirilka jak i YU- i USA-latinka. U avstralijskim sajtu na persim boku stretnjece zmist odn. "fijovocki" u kotrih toti zmisti: Istorija, Naso korenji (link), Dokumenti, Foto arhiv, Rodimi kraj, Cervena Ruza, Muzika, Rusnaci u svece, e-mail adresi, Opatric, Personalni prezentacix, Elektronski novinki i Sugestiji odn. Komentari. Zoz jednim zvicajnim "klik" z misu vojdzece do kazdej zi tih fijovockoh i tam se upoznace zoz zmistom abo mace i daljej, novi "konarcki" novih zmistoh. Sajt "Ruskoho Druztva Sivernej Ameriki" ma toti "fijovocki": O RDSA, Naso korenji (Rusnaci u Vojvodini i Horvatskej), Hlasnjik RDSA, Akciji, Novi knjizki, Murovo novini, E-mail adresar (link), Linki za druhi ruski sajti, Foto-album RDSA. Tot sajt rozkonareni "na nuka" - ma vecej "granca na jednim konare". Najjednostvnjejse, ked mace nahodu stupic na Internet vec nascivce i poblukajce dakus po tih sajtoh.

Obidva spomnuti veb sajti predstavjaju, moz povesc, jednu calosc. U osnovi su tak i konstruovani ze se z okremnima linkami (vjazami) povjazuju, poradzene ze bi se nje duplovalo isti zmisti zoz duplim avtorstvom, a vjedno daju (abo uz davaju) persu, inicijalnu bazu podatkoh o vojvodjanskih Rusnacoh. Alje, ze bi se rozumelo dociljnosc i funkcinovanje takej bazi podatkoh, treba znac osnovne i o samim Internetu.

SVETOVA ELEKTRONSKA MREZA

Medzinarodna elektronska mreza abo Internet dostala svoj fundament dzeska u polovki 1994 roku a njeska, pejc roki poznjejse, to uz njezadumno veljka baza podatkoh. Najkratse povedzeno, Internet to svetova kompjuterska mreza zoz teraz uz barz rozvitu i riznorodnu strukturu alje z jednim osnovnim ciljom: ponuknuc/obezpecic informaciji u kazdej hviljki konzumentom na sickih pejcoh kontinentoh. Internet to (uz teraz) i veljki biznis.Sicki konari zivota odnosno clovekovej duhovnej aktivnosci tu zastupeni: na Internet moz citac novini i casopis, patric TV emisiji, sluhac radio emisiji, na Internetu najdzece kompletni telefonski imenik Juhoslaviji, pa Avstraliji, Brazila, ZAD, Njemeckej, veljih zemoh ..., tu se cita enciklopediji, pise se seminarski roboti za kotri se, tiz na Internetu, najdze na tisjaci i tisjaci odrednjici potrebni za pisanje tej istej seminarskej roboti, poklada se ispiti na fakultetu, na Internetu se vodza diskusiji na prebohati spekter temoh, prejg Interneta se kupuje rizni robi: knjizki, CD diski, kosulji, avta, hizi, baviska... tu podatki o sportskih, kulturnih i druhih organizacijoh z caloho sveta itd. itd. Z postredstvom Interneta mozece besedovac zoz sobesednjikom prejg mikrofona a istocasno mozece i vidzic sobesednjika ked ze mace obidvome instalovani mali i tunji video-kameri, mozece poslac znjati zvucni poruki abo pisma (e-maili), video znjimok, kompjuterski proharmi, fotografiji, skici… i take od druhih dostavac, a popri toho mozece "znjac" i velji hasnoviti prohrami za kompjuter kotri poznati svetovo firmi ponukaju zadarmo trositeljom. I isce veljo, veljo toho, bo tu nacisljena ljem castocka mozljivoscoh Interneta. Co nas u buducnosci na tim planje ceka - cezko moz i zadumac. Jedno sigurne - bez tej veljiceznej bazi podatkoh (i nje ljem podatkoh) se, prakticno, vecej nje hodno.

Internet, uz i pre svoj osnovni harakter, nje zna i nje pripoznava hranjici. Jedini limit Interneta prakticno tot ze nje moze vojsc do toho sveta informacijoh tot hto nje ma kompjuter i prikljucok na Internet prejg dajednoho provajdera (zastupnjika). Nazalj, prave toto harakteristicne za naso podnjebje ( u Vojvodini jest, isce vse, malo kompjuteri po obiscoh i isce menjej predplacenih na hasnovanje Interneta). No, to nje pricina ze bi mi, Rusnaci, nje hasnovali Internet isto tak jak co ho druhi uz hasnuju. Buc inertni u tim pohljadze znaci tracic krocaj u startu. Treba, napevno, ljem obracic rjadosljid krocajoh - perse konstruovac bazi podatkoh o nas, o nasim suscestve, za inozemnih trositeljoh a, z casom, i u zemi se najdze dostatocne cislo tih kotri hodni hasnovac bazi podatkoh o Rusnacoh u Vojvodini na Internetu.

KOTRI PREDNOSCI TAKEJ BAZI O RUSNACOH?

Fakt ze Internet, prevazno, ponuka informaciji na anglijskim jaziku istocasno unaprjamuje rozdumovanja i akciji u tim naprjame: informaciji o Rusnacoh na anglijskim jaziku i utkani do Interneta ponukaju nahodu jak njigda poteraz ze bi svetova javnosc, z postredovanjom toho elektronskoho medija, mohla 24 hodzini dnjovo buc u priliki upoznavac suscestvo vojvodjanskih Rusnacoh - jih preslosc, terasnjosc i osnovni risi buducnosci. Abo, poteraz zme o nas pisali prevazno po ruski i serbski i toto, uhlavnim, ljem mi i citali. Njet sumnjivu ze mi o sebe naisce dosc zname alje se, u tej stvarnosci u kotrej se sceraju hranjici prostoru i casu i precek informacijoh z dnja na dzenj vse veksi i veksi, ukazuje jak njeobhodna potreba ze bi o nas i svet doznal veljo vecej. Preto ruski sajt, taka "fijovka" na Internetu, veljka nahoda ze bi kazde ked ma odvitujucu adresu, vosol do nasej fijovki, poopatral, preucel, doznal, ta i daljej sirel soznanje o nas... Tak vidzeme zoz lokalnih hranjicoh. Tu sansa ze bi, napriklad, o "Cervenej ruzi", nasim 250-rocnim prebuvanju u juznih krajoh, o Memorijalu "P.R. Djadji" itd. nje znali ljem mi, alje i druhi! U tim sickim barz vazne ze bi se teraz islo zoz napisami po ruski i po anglijski, paralelno, a dagdze ljem po anglijski (toto co nam naisce calkom poznate i jasne, naco to po ruski). Naso zdobutki i vrednosci (Rusnacoh u Vojvodini) budu oplemenjeni az ked, na odredzeni sposob, postanju casc kapitala sveta. Nje moz se odnjac od upecatku ze mi (i nje ljem mi), Rusnaci, u principu, dosc zavarti stredok z kotroho informaciji nje vihodzeli u potrebnim obsjahu i na veksi oddaljenosci. Nje naslo se sposobu jak to zrobic. Internet na tim planje dava siroki mozljivosci.

Druhi, prakticnjejsi priklad primenki u bljizkej buducnosci bi mohol buc tot: distribucija i kvalitet drukovanih informacijoh na ruskim jaziku (novinki, casopisi, knjizki na ruskim jaziku, ta i nas "Hlasnjik" kotri vidavame za potrebi viseljencoh u Kanadi i ZAD itd.) maju vecej ocihljadni limiti - toti posiljki idu ljem na adresi predplatnjikoh (u najveksim procentu), putuju pomali, troski virobku drahsi jak isti troski na Internetu i, u kazdim slucaju, veksina tih vidanjoh nje u koloru. Internet i tu ponuka veljo sirsi mozljivosci: u internet vidanju moz dac i tekst, i sliku, i ton (gu napisu o zapisovanju starih spivankoh na terenu, okrem tekstu i sliki, moz dac i ilustraciji originalnoho tonskoho zapisu, originalne spivanje osobi kotra davala podatki!- toto u novinoh i casopisoh nje moz zrobic). Prerucovanje takih vidanjoh i na Internet (u formi "Internet vidanjoh") zveksa i citanosc i informovanosc istih. Rozumi se, vidanja na paperu, virojatno, isce dluhsi cas ostanju stvarnosc (?!).

Bez ohljadu u kotrih se naprijamoh rusi u roboti, treba znac ze to robota nje ljehka, naprociv, treba ju dobre viplanovac, utverdzic koncepciji takej bazi, sostavic holjem inicijalni tim osoboh kotri kompetentni pomohnuc na tim i vec njeprerivno polnjic taku bazu podatkoh o tim co relevantne. Jeden prijatelj mi napisal ze "Pocustvoval som ze to "hordov bez dna", do kotroho mozljive ljac i sipac materijalu ljem ze treba mac casu i znac co se sce…" i trimam ze u podpolnosci potrafel i duh i ideju Interneta z tim virecenjom. A Mironj Ziros, publicist, znahodi rocnjici sajtoh napisal:"… Vasho djilo (naso ruske i anglijske slovo o nas) u Svece Interneta nadvladalo i nadvladuje sicki doterasnji preprecenja! Vaso sajti dvojnjata i dva svetli ruski oblaki do Sveta i ruskoho infomovanja ziteljoh planeti Zemi!

Zadam Vam i Vasim sajtom ze bi i nadaljej buli naso "zveratka" i co realnjejse nas predstavjali u Svece. Nas jak malu harstochu, nas jak "malocisleni, a veljki narod po dosjahoh u obrazovanju, nauki, kulturi, umetnosci i sportu"!…"

Pre sicko toto co spomnute, a i pre njespomnute (o Internetu bi se, uz teraz, mohlo napisac hrubi knjizki), uz njeska barz znacne naucic pravilno hasnovac sicki prednosci Interneta ta nam vec u buducnosci budze ljehcejse "trimac krocaj" zoz njeprerivnim rozvojom toho virtualnoho medija kotri napevno budze isce bohatsi i isce rozkonarensi.

INTERNET-POVJAZANOSC

Mozeme z hordoscu povesc ze, dzekujuci prave ruskim sajtom na Internetu, poscihnuta jedna forma povjazanosci Rusnacoh na sickih kontinentoh dze ziju jaka njigda poteraz nje postojala. Slovo o tim ze u ramikoh avstralijskoho sajta napraveni email adresar tak ze u par sekundoh moz poruki abo informaciji o dacim rozposlac abo se pre druhi potrebi (ljiki, bulo jaka forma pomoci itd.) povjazac z nasima ljudzmi na vecej jak100 email adresi:

Avstralija (8 adresi), Francuzka (1), Horvatska (6), Kanada (22), Madjarska (1), Njemecka (7), Novi Zeland (1), Slovenija (1), Svedska (4), ZAD (4); Vojvodina (Djurdjov, Futog, N. Sad, R. Kerestur, Verbas - 46), Beograd(1)

To adresi tih kotri ih zoz svoju dzeku dali do spomnutoho adresara. Napevno jest isce tih co su predplaceni na Internet alje jih adresa njepoznata. Ked dahto spomedzi njih zada zveksac toto cislo prejg 102 - naj se javi vebmasterovi na dajednim od ruskih sajtoh.

Mozebuc ze 102 email adresi Rusnacoh po calim svece anji nje tak veljo alje, to relativni cisla. Uz sam fakt ze, napriklad, sajt "Ruskoho Druztva Sivernej Ameriki" bul nasciveni u persim roku postojanja prejg 4300 raz (okremni "cisljac" evidentuje kazdu nascivu sajtu) ukazuje ze ho vidzeli, napevno, i velji osobi kotri nje Rusnaci. Tomu viropjatno pomohli i druhi rusinski sajti na Internetu kotri adresi nasih dvoh sajtoh polozeli do svojih adresaroh i tak uputjovali ljubopitljivsih nasciviteljo kotri u veljkim cislje hljedaju svojo rusinski korenji ru u Ameriki, ze bi "zablukali" i do ruskih sajtoh vojvodjanskih Rusnacoh.

O RUSNACOH/RUSINOH NA INTERNETU

Informaciji tu, na Internetu, alje treba mac za njih KLJUCIK. A kljucik to TOCNA ADRESA subjekta kotri nam potrebni. Za priklad, daskeljo adresi kotri vredzi vidzic ked scece daco doznac o Rusnacoh - Rusynoch - Carpatho-Ruthenoh:

https://members.tripod.com/rdsa/ - sajt Ruskoho Drustvo Severnej Amerike u Kitcheneru

https://members.tripod.com/Papica/ abo http://www.arriveat.com/Rusnaci/ -sajt nasih Rusnacoh u Avstraliji

http://www.geocities.com/Broadway/8603 - sajt o Rusinskim muzej u Muconju i o Muconju voobsce, Madjarska

http://www.carpatho-rusyn.org/ -to krasni i barz bohati, rozkonareni sajt Rusinoh u Ameriki (USA) - jest veljo podatki o Rusnacoh, ta i o vojvodjanskih (barzej inicijalno)

http://www.legacyrus.com/forward.htm - Legacy Rus'

http://www.carpatho-russian.com/ - Carpatho Rus' House

http://lemko.org/ - o Lemkoh (Rusinoh u juznej Poljskej)

http://www.iarelative.com/slovakia.htm -Slovak and Carpatho-Rusyn Genealogy Research Pages

http://www.tccweb.org/ -The Carpathian Connection

http://unpo.org/member/rusyn/rusyn.html -to sajt agenciji ZN kotra objedinjuje mensini caloho sveta, i Rusnaci z Vojvodini tu obrobeni

https://www.angelfire.com/ks/komar/karpaty.html -Carpathians on the Net

Home / Наслoвни бoк